У 19. веку је поред или на месту садашњег Моцартхофа постојао К&К парадни полигон. За то време, зграда пиваре Габлер стајала је до 1935. Користили су простор за складиштење буради пива, укључујући и планину за боље хлађење. (Извор: Гниглерова хроника). Од 1935. године ово подручје се помиње као индустријско подручје. Леополд Преимесбергер је изградио фабрику намештаја Преимесбергер у подножју Капуцинерберга. Компанија је производила индустријски произведене кухиње до затварања фабрике 1988. године. Истраживање историјских мапа је тешко јер се данашњи Моцартхоф налази на граници између Гнигла и Шалмоса. Историјски подаци и слике се обично могу наћи у историји Гнигла, све до датума када је заједница Гнигл интегрисана у град Салцбург.
Компаније из области утицаја ВЕБ тужбе која је била на суду 1996. године, преузеле су делове подручја и основале конзорцијум „Моцартхоф”. За потребе изградње и експлоатације основана је Објекта –Ерфассунгс унд Верехрунгсгес мбХ, издвојено предузеће Алпине Бау, које постоји и данас. Пројекат Моцартхоф је првобитно планиран као пословна зграда за канцеларију владе Салцбурга. Када је пројекат наишао на потешкоће 1995. године, влада Салцбурга је дала оставку и целокупно финансирање је почело да се колеба (ВЕБ процес). У овом тренутку, учешће ГСВБ-а и државе Салцбург „спасило“ је пројекат пренамјеном и поновном посветом зграде током фазе изградње заједно са архитектонском заједницом ВИЛХЕЛМ ХОЛЗБАУЕР и РУДОЛФ СЦХЕИЦХЕР. У приземљу и на првом спрату изграђен је тржни центар, а на другом спрату изграђени су субвенционисани закуп и етажна својина. Међутим, то није било могуће без уступака Објекта -Ерфассунгс унд Версорптионсгес мбХ., јер су услови за финансирање од стране државе Салцбург морали да се створе тек усред изградње.
Да би се приступило простору и подземном паркингу са стране Фурбергстрассе, део садашњег улаза је изнајмљен од компаније Аутоглас Струбер.

Средином 1996. године станови у Моцартхофу предати су будућим станарима и власницима, а тиме је и кућа заживела.